Od septembra 2009., u Download sekciji sajta www.smoothboard.net , možete preuzeti najnoviju verziju programa Smoothboard. Pored pisanja beleški po ekranu, pomoću ove verzije može se izvršiti i sinhronizacija Wiimote kontrolera sa računarom. CNTI je postao distributer Smoothboard softvera za Srbiju, a verzija 1.6 dostupna je i na srpskom.
CNTI Wiimote whiteboard komplet
Držač za Wiimote
U učionici
Žarko Braunović
O čemu treba voditi računa da Vas Wiimote Whiteboard ne izneveri u toku rada. Obratite pažnju na tri stvari: baterije, baterije i baterije.
Nemojte pogrešno shvatiti, ni IR Pen ni Wiimote ne proždiru baterije. Naprotiv. Naš, CNTI IR Pen, koristi jednu AAA bateriju. Radi i sa punjivim baterijama. Njihov napon je 1.2V pa ih morate ih često puniti. Najelegatnija varijanta je korišćenje kvalitetnih alkalnih baterija za IR Pen. Jedna je dovoljna za 20 do 30 školskih časova.
Prvi simptom slabljenja baterija je neravan i isprekidan rukopis u najdaljem uglu površine za projektovanje (posmatrano u odnosu na Wiimote kontroler).
Sam Wiimote koristi dve AA baterije i takođe ih ne troši brzo, a u Smoothboard programu postoji indikator napunjenosti baterija. Za Wiimote preporučujem punjive baterije, naravno što većeg kapaciteta (2100mAh i više). Zbog nižeg napona punjivih baterija, indikator će pokazivati 45% do 50% i kada su baterije potpuno pune. “Zona rizika” je kada indikator pokaže manje od 30%. Na oko 25% očekujte prestanak rada bez upozorenja.
Savet za kraj: Imajte uvek rezervne baterije kod sebe!
Žarko Braunović
Interaktivna (neki vole da je zovu i pametna) tabla nije čarobni štapić i neće moći da uradi sve što zamislite. Kao kod svakog novog alata trebaće vam neko vreme da ga savladate. Sa Wiimote whiteboard kompletom možete vežbati i kod kuće. Pretpostavljam da većina nastavnika za sada nema projektor kod kuće, ali možete raditi i na monitoru svog računara. Postavite wiimote da ”snima” vaš ekran i IC olovkom pišite po njemu.
Šta dobijate korišćenjem interaktivne table, i šta dobijaju vaši učenici?
Prvo, na ovaj način ćete sigurno kupiti pažnju publike tj. vaših učenika. I sami će želeti da im zadate nešto da bi upotrebili tablu. Atmosfera na času nije ista kada nastavnik sedi za računarom, a učenici pogledom love ono što im prikazuje na zidu ili kada nastavnik i sam stoji pored table. Naročito ovo dolazi do izražaja kod nastave informatike i računarskih kurseva.
U zavisnosti od predmeta koji predajete i dobitak je različit. Tamo gde je neophodna vizuelizacija, a ne zahteva se suviše precizno crtanje, interesantno je da nastavnik u toku svog predavanja istovremeno i crta ono o čemu priča. Ovo je slučaj kod nastave prirodnih nauka. Za nastavu fizike preporučujem Microsoft Physics Illustrator, Phet Simulations, Interactive Physics, a na webu možete naći i mnoštvo besplatnih interaktivnih flash simulacija i java simulacija, kao na primer aplet Optička klupa. Opet, ako treba pokazati neki komplikovaniji crtež, koji ćete unapred pripremiti i izvući iz memorije računara u odgovarajućem trenutku, interaktivna tabla vam daje mogućnost da nakon što prikažete željenu sliku, dodajete beleške, oznake i sl. pišući po samoj tabli.
Za učitelje, tj. učenike nižih razreda osnovne škole, mnoštvo materijala se može naći na http://www.topmarks.co.uk/Interactive.aspx?cat=62 . Sajt je na engleskom i može da vam posluži kao primer (mada se neki materijali mogu koristiti i bez prevoda). Za predškolce i niže razrede osnovne škole već ima mnogo multimedijalnih izdanja na srpskom, namenjenih učenju matematike, učenju slova, igranju edukativnih igara i sl.
Svima koji koriste mape uma u radu, od koristi će biti program Free Mind.
Matematičarima za nastavu algebre na raspolaganju je GeoGebra.
Nastavnicima tehničkog i sl. predmeta, na raspolaganju je Google Sketchup i pravo je zadovoljstvo koristiti ga sa interaktivnom tablom.
Nastavnici engleskog tablu mogu koristiti, jednostavno za pisanje, pomoću Word-ovog alata Writing Pad ili Write Anywhere.
Često korišćenje interaktivne table, nateraće vas da “pročistite” gradivo tj. da ga jednostavnije i konciznije izlažete - poćete da “mislite u slajdovima”. Na češće korišćenje interaktivnih materijala će vas naterati sami slušaoci, jer nakon početnog oduševljenja (reakcija je uglavnom takva) tražiće od vas da je iskoristite u potpunosti, što će podrazumevati korišćenje filmova, prezentacija, interaktivnih materijala, igara, kvizova i zadataka, koji će dati mogućnost i učenicima da izađu pred tablu i sami reše neki zadatak ili odgovore na pitanje.
Žarko Braunović
Ako dosad niste imali prilike da radite sa interaktivnim tablama i želite da vidite šta nudi softver, koji se isporučuje uz eBeam, Mimio, SMART Board i druge table, možete ga preuzeti sa sajtova proizvođača. Imajte na umu da ove softvere ne smete nastaviti da koristite, jer licencu za korišćenje dobijate samo kupovinom odgovarajuće table.
Šta nude softveri poznatih proizvođača?
Šta koristiti uz Wiimote Whiteboard? Osim neophodnog programa - Wiimote Smootboard, predlažem vam da koristite besplatne programe:
Ovo su programi opšte namene. O softveru pogodnom za pojedine predmete i odgovarajuće uzraste učenika više u sledećem nastavku.
Žarko Braunović
Kod svih elektronskih tabli, osim brzine pisanja i glatkoće linija pri crtanju slobodnom rukom, problem su i desni klik i dvoklik. Glatkoća linija kod wiimote whiteboard-a je kao kod ostalih modela interaktivnih tabli, ali to zavisi i od softvera koji se koristi. Desni klik se izvodi na isti način kao i na ostalim elektronskim tablama – prethodnim klikom na određeno mesto na tabli. Prilikom dvoklika se ruka često pomeri tj. ne pogodi se dva puta isto mesto i ne dešava se ništa. Ovaj problem je vrlo duhovito rešen softverski. Dok ste kod ostalih interaktivnih tabli ograničeni fizičkim dimenzijama, kod Wiimote Whiteboard-a kontroler vidi i oko table. Ako koristite WiimoteSmoothboard program, oko table postoji dvanaest zamišljenih polja, kojima možete zadati različite funkcije: desni klik, dvoklik, pokretanje nekih aplikacija, kontrola jačine zvuka, funkcijski tasteri itd… Na slici je prikazana jedna od mogućnosti za podešavanje polja oko table. Naravno desni klik i dvoklik se mogu izvesti i pomoću plutajuće palete sa alatima, koja se postavlja iznad ostalih prozora.
Peuzmite dokument sa kompletnim uputstvom za podešavanje.
Kako podesiti Wiimote Whiteboard
Žarko Braunović
Wiimote Whiteboard je u toku nekoliko proteklih meseci postao hit u svetu. Predavači su dobili upotrebljivo i svima pristupačno sredstvo – elektronsku tablu na bilo kojoj površini. Po funkcionalnosti ne zaostaje za mnogostruko skupljim „pravim“ elektronskim tablama, čak ih po nekim karakteristikama, kao što je brzina pisanja i nadmašuje. Pogledajte film.
Nintendo Wii je postala najpopularnija konzola za igranje na svetu, zahvaljujući svojim daljinskim upravljačima – Wiimote i nunchuk kontroleru, koji igračima omogućavaju realan doživljaj igre. Na primer, tenis igrate, stojeći ispred TV, dovoljno daleko od nameštaja i mašući wiimote kontrolerom udarate lopticu. Sam Wiimote je izvanredan uređaj. U sebi ima infracrvenu kameru rezolucije 1024 x 768, akcelerometar, zvučnik i bluetooth adapter i na sebi, naravno, još nekoliko dugmića.
Johnny Chung Lee sa Carnegie Mellon univerziteta (Pitsburg), smislio je način kako da pomoću Wiimote kontrolera bilo koju ravnu površinu pretvori u elektronsku tablu.
Wiimote se može povezati sa računarom preko bluetooth konekcije i ako ga fiksirate koristeći stalak za kameru, može pratiti položaj izvora infracrvenog zračenja i prosleđivati koordinate računaru.
Šta to praktično znači? – Infracrvenom olovkom vučete, tj. „pišete“ po zidu, a to, sa strane detektuje wiimote kontroler i na računaru se može videti trag. Sliku sa računara projektujete na isti zid, po kojem „pišete“ i eto elektronske table. Johhny Chung Lee je napravio i softver, a kasnije ga drugi programeri unapredili, kojim preuzimate kontrolu nad računarom i infracrvena olovka preuzima ulogu miša.
Kada se uporedi sa “pravom” elektronskom tablom, mana je neophodnost korišćenja dva dodatka, infracrvene olovke i Wiimote kontrolera. Prednosti su brže i lakše pisanje, mogućnost da se bilo koja ravna površina pretvori u elektronsku tablu, prenosivost i dvadesetak puta niža cena!
Žarko Braunović
Projekt metoda se koristi u nastavi od početka dvadesetog veka, a problemska nastava od sedamdesetih godina. U našim školama vrlo retko. Obe metode imaju za cilj da učenike pripreme za samostalno učenje nakon završetka formalnog obrazovanja i da ih pripremi za timski rad.
Kod problemske nastave, učenici se stavljaju pred kompleksan problem, često (i poželjno) multidisciplinaran, o kome nemaju obimno predznanje. Rešavajući problem u određenom vremenskom intervalu (obično nekoliko nedelja) sami sebi postavljaju teme za učenje i na osnovu novih znanja pokušavaju da reše problem. Radi se u grupama od 3 do 12 učenika. Sam proces rada započinje postavljanjem hipoteza, sledi izbor tema za učenje, izveštavanje o novostečenim znanjima, odbacivanje ili menjanje hipoteza, sve dok se ne dođe do rešenja. Proces se ponavlja ako je potrebno. Nastavnik ima ulogu tutora. Posmatra “sa strane” i usmerava proces. Nastavnik treba da pripremi kratku priču, film i sl. koji služe kao mamac i uvod u problem. Treba učenike da stavi u realnu ulogu, a kroz dobru formulaciju problema da sugeriše kako da “napadnu” problem. U fazi postavljanja hipoteza mora da obezbedi da svi učenici kažu svoje mišljenje. Nijednu hipotezu, kasnije, ne treba da odbaci sam nastavnik, već da navede učenike da kroz diskusiju “isfiltriraju” ideje i zadaju sebi teme za proučavanje. Uloga nastavnika ja da odredi šta je krajnji proizvod, npr. prezentacija, poster, itd… i da odredi koliko na krajnju ocenu utiče učešće u timskom radu, a koliko krajnji “proizvod”. Može se oceniti znanje i na klasičan način, testom, kvizom i sl. Poželjno je da problem nema jednoznačno rešenje.
Projekt metoda je slična problemskoj nastavi po načinu vođenja učenika kroz izradu projekta. Nastavnik je i ovde u ulozi tutora. Kod projekt metode nema problemske situacije i nastavnik daje učenicima detaljniji “recept” šta i kako raditi. Nakon početnih uputstava za izradu projekta, učenici rade uz minimalne intervencije nastavnika. Zadaje se tema kroz koju će učenici “pokriti” određeni deo gradiva. Takođe, tema bi trebala da bude karakteristična za određeno gradivo, a sam naziv teme (engl. Driving Question) da bude upečatljiv. Poželjno je da teme budu “otvorene” tj. da učenici sami izaberu šta će raditi unutar teme. Na primer, tema “Velika knjiga velikih mislilaca” zadata na ovogodišnjem konkursu IKT u nastavi, ostavlja učenicima prostor da sami izaberu naučnika za svoj projekat.
Kod obe metode nastavnik je glavni izvor informacija o resursima (naslovi knjiga, linkovi, ključne reči za pretragu web-a), a učenicima se ostavlja da kroz diskusiju dođu sami do zaključka koji članci, sajtovi ili dela im najviše trebaju (bolje rečeno koji delovi). Interesantno je da neki univerziteti, kao tutore angažuju ljude koji nisu “stručnjaci” za određenu oblast ili oblasti na koje se problem odnosi, da bi što manje uticali na odluke grupe. Zadatak im je da grupa ispoštuje proceduru rada na projektu i da se unutar grupe razviju dobri i korektni saradnički odnosi.
Pogledajte prezentaciju Projekt metoda i problemska nastava, namenjenu prvenstveno nastavi fizike.
Imate li iskustva u promeni ovih metoda? Vredi li koristiti ove metode? Koje su im loše strane? Jesu li efekti povezani sa uzrastom učenika? Nestrpljivo očekujem vaše komentare.
Žarko Braunović
Dobrodošli na teacher’s blog! Ovaj bog je namenjen svima onima koji žele svoja praktična znanja i nove mogućnosti upotrebe IKT u nastavi da podele sa nama. Iako je akcenat na IKT-u, voleli bismo da vidimo i članke koji nemaju nužno veze sa IKT-om ali imaju sa nastavom i procesom realizacije nastave, naravno stručne prirode. Inicijalno nivo je članstvo bez mogućnosti postavljanja članaka , pa ako želite da postavljate članke obratite se mailom administratoru na adresu webmaster@cnti.info. O ostalim aktivnostima Centra informišite se na web portalu centra na sledećoj adresi: www.cnti.info/mainportal/.